vezbe za kvadriceps

Kvadriceps Izraz koji vecini obicnog sveta spada u domen kvantne fizike a ustvari se radio o masivnom misicu butine.

Kvadriceps Misicne ozlede delimo u dve kategorije- kontuzije (nagnjecenja) i rupture (puknuca). Tako je i sa kvadricepsom. No, pojedine nelecene ili lose lecene ozlede ovog misica mogu uzrokovati i druga ostecenja, posebno u kolenu, a sve s obzirom na njegovu funkciju u ovom zglobu. Kontuzije nisu rijetkost u predelu prednjeg dela butine. Specijalno se to odnosi na kontaktne sportove poput nogometa, rukometa, a narocito borilackih vestina. Po tezini delimo ih na lake, umerene i teske. Kod ovih prvih radi se tek o manjem udarcu koji ne prodire puno dublje od povrsine koze i potkoznog tkiva. Manja ili veca modrica koje slede ne uzrokuju bolove kod pokretanja, vec samo kod dodira. Lecenje u ovom slucaju zaista nije potrebno, vec ce hladni oblozi u kombinaciji sa heparinskom kremom uciniti sve sto je potrebno. Umerene kontuzije zahvataju misic, deo krvnih zila i vezivnog tkiva, te je ostecenje koje je prisutno znacajno i to u obimu da bolnost prati pokretanje, narocito kod hodanja nizbrdo. Unutar samog misica dolazi do izlivanja krvi, stvaranja otoka, kao i ostecenja dela misicnih vlakana. Zaista je potrebno prekinuti fizicku aktivnost i mirovati prvih 24-72 sata uz ledene obloge i elasticni zavoj. Kasnije je uputno sprovesti ciljanu fizioterapiju sa zadatkom uklanjanja hematoma i ubrzanja oporavka tkiva. U zavisnosti od tezine ovog tipa nagnjecenja do punog oporavka obicno prolazi vise dana. Teske kontuzije mogu izazvati i puknuće koze, misicne ovojnice (fascije), kao i delimicnu, pa cak i potpunu rupturu misica. Njihovo adekvatno lecenje uobicajeno zahteva multidisciplinovani pristup, a do punog oporavka neretko prodje i vise dana, pa cak i meseci. Rupture delimo na istegnuca, delimicna, te potpuna puknuca misica. Potpuno puknuce moze zahtevati hirurski zahvat, a potom i posleoperativnu rehabilitaciju. Delimicna puknuca treba proceniti, narocito u kvadriceps, te obavezno sprovesti punu ciljanu fizioterapiju, sa adekvatnim vezbanjem, a kako bi se preostali misic osposobio za preuzimanje funkcije svoga ostecenog dela. Istegnuca predstavljaju takodje puknuca, no tu se radi o pucanju relativno malog broja misicnih vlakana. Cesto se ovakva, manja ostecenja zanemaruju, lece brzo, pa cak i neadekvatno, a to u sportasa i nesportasa moze ostaviti trajne posledice. Naime, kada dodje do ostecenja misica bilo kojeg tipa, tada bolnost i otok blokiraju misicnu akciju, te potom nije moguce cak i kod maksimalnog voljnog napora potpuno zategnuti ozledjeni misic. To je normalna, refleksna zastitna reakcija tela na ozledu. No, sile koje uobicajeno savladava kvadriceps mora savladati neko drugi. Ko? Pa vecinom misici kuka (marocito preponski), potkolenice i straznje loze, ali i kompletan ligamentarni sastav kolena. Sve spomenute strukture mogu tu kompenzaciju ciniti kratko, sto znaci da se sto je pre moguce mora povratiti puna funkcija kvadricepsa. Povratak u punu fizicku, a narocito sportsku aktivnost bez tog segmenta oporavka postavlja telo u veliki rizik od novog ozledjivanja. Tako nije retko videti ostecenja preponskih misica posle ozleda kvadricepsa, ili pak razvoj bolova u kolenu po istim scenariju. Donji je ekstremitet jedna kompleksna celina i ozleda na jednom njegovom delu neizostavno ima posledice po jedan ili sve druge delove. Stoga je specificno, strucno i individualno lecenje svakog od navedenih ostecenja od velike vaznosti, narocito u sportasa. Osim svega navedenog, kod zaostajanja hematoma (krvarenja) u misicu, te nemogucnosti tela da ga evakuira i resorbira, dolazi do opasnosti stvaranja myositis osificans-a. MYOSITIS OSSIFICANS Kao nastavak price, sledi kratki prikaz stanja koje relativno retko moze slediti nakon misicnog istegnuca, ili nagnjecenja, a nazivamo ga myositis ossificans. U osnovi, u ovom sindromu radi se o stvaranju slobodne kosti (procesom ulaganja kalcija) na mesto misicnog ostecenja i hematoma (krvarenja). Ovo stanje valja razlikovati od nasledne bolesti koja se takodje naziva istim imenom (a u struci je tacnije zovemo „fibrodysplasia ossificans progressiva“) a predstavlja nasledno sustavno oboljenje, koje je medju ostalim karakterizirano „stvaranjem kostiju“ u misicnom tkivu svugde po telu, a nevezano uz traumu ili krvarenje. S obzirom na svoje karakteristike, fibrodysplasia ossificans progressiva retko je predmetom fizioterapije. Iako mehanizam nastanka myositis ossificans-a nije do kraja jasan, pretpostavlja se da je napotpuna ili losa apsorpcija hematoma nakon ozlede misica glavni okidac procesa koji na kraju moze dovesti do stvaranja slobodne kosti u misicnom tkivu. Najcesce se to dogadja u podrucju nadlaktice i natkolenice, a uobicajeni proces krece 2-4 dana od ozlede sa ulaganjem kalcijuma u ozledjeno podrucje, te unutar sledeca 3-4 meseca zavrsava stvaranjem ostro ogranicene slobodne kosti koja se na RTG snimku moze jasno uociti. Sam proces kalcifikacije moze, ali i ne mora nuzno biti pracen jasnom simptomatologijom, pa se tako jedan deo ovakvih formacija uoci slucajno, pri RTG snimanju poradi sasvim drugih razloga. Ipak, jedan je deo kalcifikacija bolan, te zahteva lecenje. Pri dijagnostici ovog sindroma, vazno je iskljuciti druge moguce razloge stvaranja kalcifikata, od mnogih sistemskih bolesti, pa do karcinoma. Uobicajeno je da pacijent moze povezati pocetak simptomatologije sa traumom (udarcem ili istegnucem). Kada je adekvatna dijagnoza uspostavljena, tada valja preci na terapiju. Ona se sastoji od protivupalnih lekova kojima je za cilj smanjiti bolove, te ako je moguce usporiti proces kalcifikacije. Nadalje, fizioterapija bi trebala nastupiti odmah po ozlede, sa ciljem ubrzanja resorpcije hematoma. U vreme rane faze stvaranja kalcifikata cilj je dodatno smanjiti bolove i smiriti upalu, a u fazi nakon sazrevanja kosti pokusati potaknuti reapsorpciju tako stvorenog kalcifikata. U tu se svrhu dominantno kortisti terapijski ultrazvuk, laser, a u novije vreme i terapija udarnim valom. Neki ovako stvoreni kalcifikati s vremenom nestanu sami od sebe (telo ih apsorbira), dok drugi ostanu konstantno u istom obliku i velicini. Jedni uzrokuju bolnost i ogranicenje kretanja, dok su drugi posve asimptomatski. Nesto cesce smetnje uzrokuju kod sportasa. Sve to govori kako sanaciji simptoma uzrokovanih myositis ossificans-om valja prici individualno, te ih kao takve lijeciti u saradnji ne samo sa pacijentom, vec i sa specijalistom ortopedom, kao i sa trenerom kod aktivnih sportista. Operativni zahvati izvode se retko, a i tada samo kada i ako slobodna kost uzrokuje bolove ili nemogucnost normalnog kretanja, te ako svojim polozajem kompromituje (pritiska) na neki od zivaca. Posleoperativni proces uobicajeno je brz, a oporavak kompletan. Ipak, kod manjeg se broja operiranih pacijenata kalcifikat pojavi ponovo u istom ili manjem obimu. Iako nema znanstvenih dokaza, postoji sumnja da je jedan deo miositis ossificans-a rezultat neadekvatne terapije sprovedene nakon ozleda misica. Stoga, narocito u aktivnih i profesionalnih sportista, valja pravo vremenom fizioterapijom sto je brze moguce sanirati posledice ostecenja mekih tkiva, kao i evakuirati otok, izmedju ostalog i u svrhu prevencije ovog neugodnog sindroma.